Странице

понедељак, 29. децембар 2014.

NEUSPELO :(

Hmmm, razmišljala sam kako da počnem ovaj strašno strašni post ali sam rešila da krenem od poslednjeg kuvarskog kraha. 
Pre nekoliko dana sam se usudila da krenem u avanturu zvanu macaronsi. Dok sam tražila proverene recepte sve mi je delovalo lako. Ali ipak, nisam se usudila do sada jer je bademovo brašno tj mleveni badem skupa stavka i nisam htela da bacim parice. Međutim, to se upravo desilo. Nažalost, moji kolačići nisu izgledali reprezantativno.  Pokušaj je doživeo neuspeh. 
Kasnije ću vam postaviti i fotografiju. 
Ali to me nije obeshrabrilo. Naprotiv, dobila sam volju da pokušam opet. Zainatila sam se i obećala sebi da ću čim mi se ukaže prilika opet pokušati. 


Malo sam preispitala svoje postupke, i iako mi nije baš najjasnije gde sam pogrešila, rešila sam da sledeći put uradim sve drugačije. 
Postoji nekoliko razloga zašto mi macaronsi nisu uspeli. Prvi na listi je moje prezasićenje kuvanjem.
Da, da, i to se dešava nekom ko voli da kuva. Jednostavno sam se umorila a mislim da je na to uticala i činjenica da ja to moram da radim. Ja moram da pravim kolače. Ja moram da kuvam svaki dan. Ja moram, ja moram, ja moram... Ne, ne moram jer ako to radim bez volje desiće se neuspeh. 
Dakle, ako vam se ne prave kolači, nemojte taj dan! Ručak se podrazumeva, mada ja umem da napravim i omlet kada mi se ne kuva. Moji se ne bune :D.
Druga stvar je ta što sam se pravila pametna i menjala recept po sopstvenom nahođenju.
Znači, uvek pratite recept da se posle ni bi pitali zašto vam nešto nije uspelo.
Treća, vrlo bitna stavka, je nedostatak adekvatnog šprica. Ne znam zašto ali sam za te stvari koje retko koristim prilično štedljiva. U toku istiskivanja macaronsa su mi tri šrpica pukla (znam, užas), a za četrvrti nisam našla odgovarajući nastavak. Na kraju sam smesu sipala kašikom. Šta mislite, kako je to izgledalo?

Ako ne poznajete svoj alat dovoljno dobro, nemojte da pravite skupe kolače dok ne savladate tehniku. To je prijateljski savet.
Još jedna vrlo bitna stavka su belanca koja meni taj dan nisu htela da se umute čvrsto. Jedno sam bacila pa sam prešla na drugo dok sam bila koliko toliko mirna.
Mislim da mi je zbog toga smesa bila ređa pa su se makaronski spoštilji u plehu.
I ima još nekoliko stvari na koje bi trebalo da sam navikla, ali ponekad nemam strpljenja. Ako su vam deca tu, posvetite se njima a zahtevne kolače spremajte kada ostanete sami. Uz stalno mamanje nećete biti koncentrisani na ono što radite.
I eto, uz dobru volju da obradujem svoje ukućane i vas sa receptom, ja nisam uspela u toj nameri.
Korice su bile hrskave, baš onakve kakve treba da budu i ukus je fenomenlan, ali im je zato izgled totalno promašen. Iako za neka jela kažu da nije bitno kako izgledaju već je bitan ukus, za ove kolače to nije slučaj. Bitan je izgled koji je prepoznatljiv.
Bilo je u prethodnoj godini još nekih jela na čiji izgled nisam ponosna.
To su recimo Torta nad tortama, Slana torta od lisnatog testa itd...
Što se slatke torte tiče za nju sam već napomenula da nisam stavila u fil ništa što bi ga steglo.
A slana, paaaa nju smo snimali i fotografije su bile potrebne odmah tako da nije ni stigla da se lepo slegne i stegne i zato izgleda tako kao da će se raspasti. Inače, obe đakonije su baš ukusne :D.
Ima tu još jela koja ne izgedaju kao iz restorana ali to mi i nije cilj.
Ovo je domaća kuhinja jedne mame koja voli da kuva i koja je veći deo godine zaposlena.
Dakle, dragi moji, ako vam neko jelo ne uspe ne očavajte jer i to je za ljude. Šta više, sasvim je normalno i dešava se apsolutno svima! Znam, radila sam u restoranu i ni jedan kuvar ne može da se pohvali da su mu sva jela uspela.
Nemojte da vas dva tri pokušaja obeshrabre. Sačekajte da vam se popravi raspoloženje, sipajte sebi čašu vina, pustite omiljenu muziku i uživajte u stvaranju aroma koje bude sva čula :).
Nadam se da će vam ovaj post biti od koristi. Dobro je znati da i drugi ljude greše.
Sada odoh, čeka me spremanje novogodišnje torte :D.
xoxoxo :D 

Нема коментара:

Постави коментар