PASTA KARBONARA I VENECIJA U NOVEMBRU

Ah ta  Venecija. Grad na vodi, grad maski, grad mostova i karnevala, grad gondola i krilatog lava. 

Pre dve nedelje sam bila sa suprugom u Venciji. Moram vam priznati da sam se zaljubila u taj grad i enegriju kojom zrači. Prvo što mi se dopalo je pogled na šarenu arhitekturu iz brodića. 

Turizam u Veneciji nema sezonu, tamo sve vrvi od turista u svako doba godine. Venecija je grad na vodi i nalazi se na Jadranskom moru. Kroz celu Veneciju se prozežu kanali po kojima plutaju čuvene gondole i njihov taxi tj vodeni autobus koji oni zovu Vaporeti. Uličice su uske u imaju poseban šarm. Veneciju zovu gradom mostova jer ih ima oko 35o. Prvi most na koji smo naišli kada smo krenuli u svoju šetnju gradom je čuveni most Rialto. U njegovoj okolini se nalazi mnogo radnjica sa suvenirima koji su u ovo doba godine bili neobično jeftini. Kada smo završili šoping popili smo kapućino na obližnjem trgu. Rešeni da nađemo dobru picu  šetali smo i zalazili u sporedne ulice koje su pune živopisnih prizora i izloga sa maskama. Čitajući razne forume, radi što boljeg informisanja,  naišla sam na različita iskustva ljudi koji su je posetili. Tako je recimo neko napisao da je pica prilično skupa dok su drugi našli nešto jeftiniju. Takođe za magnete su pisali da su skupi ali ako zađete u te sporedne ulice naći ćete dosta niže cene. Moj suprug je pratio svoj instinkt i karabinjere koji su ručkali picu u nekoj piceriji blizu mosta Rialto. Konstatovao je da tamo gde jede vojska i policija mora da bude pristupačno :). Mi smo platili parče pice 2,5e, a inače se kreću od 2,5 do 6e. Što se samog ukusa tiče, paaaa, samo ću vam reći, možemo mi to bolje :). Dakle, ništa spektakularno.

Ono što nam se svidelo je vince koje smo probali na trgu kod mosta Rialto. Kada smo već u Italiji red je da se proba čuveno italijansko vino. Čaša vina je 3e.

Kada smo se  iskrcali sa brodića na Rivu degli Schiavoni prvo smo naišli na most uzdaha koji je dobio takav naziv zbog zatvorenika kojima je to bio posljednji pogled na Veneciju pre odlaska u obližnje ćelije. Dakle, tu je i čuveni zatvor iz koga je Kazanova pobegao.
Onda smo naišli na Duždevu palatu, pa na Trg Svetog Marka. 

Svuda okolo se nalaze skulpture krilatog lava koji stoji na otvorenoj knjizi. To  je simbol Venecije.

Uz kanal Grande smo videli desetine palata koje mame uzdahe. Prošetali smo i do crkve Santa Maria della Salute koja je od mosta Rialto udaljena više od jednog kilometra. Sve u svemu, uživali smo u jednodnevnoj poseti i impresivnim građevinama i ako nam se bude ukazala prilika sigurno ćemo je posetiti opet.

I još bih ja vama pisala o ovom romantičnom i živom gradu ali Venecija je grad koji treba osetiti i videti sopstvenim očima a to je sada moguće po vrlo pristupačnoj ceni. Ja sam recimo našla preko popusta za 5oe po osobi :). Vreme nas je poslužilo tokom celog vikenda pa je uživanje bilo kompletno. Galebovi su leteli svuda oko nas i to me je dodatno oduševilo :). Neki kažu da u Veneciji ima puno golubova ali mi nismo obraćali pažnju na njih. Bili smo smešteni u jednom primorskom gradiću Lido di Jesolo i ujutru smo pili kafu nadomak peščane obale koja je u to vreme bila pusta. Posetili smo i Veronu i Vićencu. 

Ako se odlučite da posetite Veneciju toplo vam preporučujem da se opremite udobnom obućom i strpljenjem zbog gužvi. 

A sad da kažem nešto o pasti karbonara :).

Picu smo probali u Veneciji a sutradan smo išli u Veronu sa planom da probamo pastu i lazanje. Međutim, kada smo se uputili u jedan sladak restorančić jedan par  iz naše grupe je već naručio to što smo mi hteli tako da smo imali priliku da vidimo kako ta dva tradicionalna jela izgledaju u svom izvornom obliku. To što smo videli nije nam se svidelo, nažalost. Pasta karbonara je izgledala suvo a lazanje su bile nekako tanke, ni nalik onome na šta smo mi navikli. Odlučili smo da se počastimo originalnim nemačkim kobasicima i nemačkim pivom :D. Na nekom trgu u Veroni je bio vašar pa su na celom trgu bile kućice sa hranom iz kojih su mamili mirisi. U većini kućica su Nemci pekli kobasice i spremali kiseli kupus. 

Što se karbonare tiče ona se u Italiji pravi sa jajima i parmezanom bez pavlake. Međutim, mi smo ovde navikli da bude sočnija i kremastija tako da ću ja napisati kako sam je spremala kod kuće. Testeninu sam inače kupila u Veneciji u jednoj šarmantnoj porodičnoj prodavničici. Svidelo mi se kako izgleda i prosto mi je bilo žao da je skuvam :D. Ali ipak su na kraju naši stomaci uživali. Pančetu, parmezan i vino smo takođe doneli iz Italije. Vi sve to, naravno, možete kupiti ovde. Vok sam kupila kada smo se vratili iz Italije samo da bi ugođaj bio kompletan :). 

SASTOJCI :

5oo gr testenine (makarona, špageta...),

2oo gr pančete,

5oo ml pavlake za kuvanje,

2 žumanceta,

5o gr parmezana,

1 kašika maslinovog ulja.

PRIPREMA :

Pančetu iseći na sitne kockice i propržiti na zagrejanom maslinovom ulju. Dodati pavlaku za kuvanje, parmezan i žumanca, promešati i kuvati dok ne proključa.  U šerpici skuvati testeninu i ubaciti u sos i promešati. Možete ih poslužiti i na drugi način, tako izgleda lepše ali ja više volim kada testenina upije sos. U tanjir stavite skuvanu testeninu pa preko prelijte sos. Uz pastu karbonara poslužite neko lepo belo vince :).
Evo jedne fotografije ove paste od ranije, tu se čini mi se bolje vidi :D.

 Prijatno!